Komentari na: Branko Ćopić je rodjen u Hašanima

Od: drveni advokat

drveni advokat — Wed, 03 Mar 2010 11:34:12 +0000

Dok sam čitala post, knedla u grlu mi je sve više rasla . . .
Uglavnom me tekstovi blogera ostave u ‘dvojakom’ stanju. Imam toliko da kažem, a teško mi je da to učinim u komentaru.
Sada ću samo dodati da mislim da je tužno što toliko izbacuju međuratnu književnost da bi ‘ugurali’ dela savremene književnosti. Naravno, ravnoteža mora da postoji, ali ne treba ići u krajnost. Kao što se uglavnom dešava.
Motivacija za čitanjem zavisi više činilaca. Delom se slažem sa Dijicom, da se čitaoci rađaju, ali mislim da su u pitanju i navike tj vaspitanje. Roditelji u velikoj meri utiču na naviku čitanja kod deteta, tako da je jako teško motivisati tinejdžera koji nijednu knjigu nije pročitao da se lati “Derviša i smrti”.

Pohvale za tekst i sa moje strane . . . ostadoh nekako setna.

Od: Šapke

Šapke — Tue, 02 Mar 2010 23:48:21 +0000

Dule Dabić Hajduk

Od: Šapke

Šapke — Tue, 02 Mar 2010 23:47:13 +0000

“Vreme teče, život je kratak, guska se peče, meni će batak.”

Od: Mahlat

Mahlat — Mon, 01 Mar 2010 14:40:36 +0000

ja, bre, jos znam delove Magarecih godina napamet

Od: Šapke

Šapke — Mon, 01 Mar 2010 14:28:54 +0000

Čuvam “Lastavicu” k’o oči u glavi…isto kao i izdanja ona crvena biblioteke “Reč i misao”…moje dete je odatle učilo prva slova. I smejalo se na “Magareće godine” koje sam joj čitala dok nije umela sama, zajedno smo se smejale u stvari, i plakala kad je Jovanče morao da ostavi Lunju i ode u rat i…marnula mi “Romea i Juliju” kad je bila četvrti razred i rondzala k’o matora…i ja sam bila ponosna.
Čime će se neki ponositi? Što im deca čitaju “Skandal”?
Rasplakaću se…onako…od muke.

Od: Mahlat

Mahlat — Mon, 01 Mar 2010 14:14:51 +0000

Znam da ih ima.

Za tu kisu neba veze, sad cemo je slusati zajedno, umeti doziveti prepricano je isto vredno

Od: sandra

sandra — Sun, 28 Feb 2010 21:49:09 +0000

Divno!!!!!!!!!
“Hajde da odslusamo kisu u tisini.” Citajuci ovo osetih neku toplinu u grudima….
I da, ima mnoooogo onih koji nemaju nijednu knjigu, ali ima i onih, verovala ili ne, koji kupuju knjige sa onakvim koricama, koji se uklapaju uz boju garniture za sedenje ili sluze samo kao dekoracija, a doticna vlasnica knjiga pojma nema ni sta je kupila.Crkla ja dabogda, ako lazem.
Slazem se stobom u svemu. Mislim da je pristup vrlo bitan, a ne samo ono MORAS. Ali malo je ucitelja, nastavnika, profesora, koji zaista nauce decu da zavole ono sto bi ustvari po nekom planu i programu morali da nauce.
S ponosom mogu da kazem da sam svoju decu naucila da VOLE knjigu i da moj sin za rodjendan od mene uvek pozeli bas knjigu.
Sada vracam film unazad i prosto ne mogu da se setim nekog profesora, koji je sa nama “osluskivao kisu”.Steta, bas steta!!!I zavidim ti, da znas!

Od: Mahlat

Mahlat — Sun, 28 Feb 2010 21:13:37 +0000

Kako rekoh, mislim da nije problem u teranju nego u animiranju.

Kako je moguće ”naterati” na neke druge stvari, valjda je moguće i na ovo…

Od: Charolija

Charolija — Sun, 28 Feb 2010 13:38:45 +0000

Što kaže Dijica, čitaoci se rađaju kao i pisci. Niko me čak nije učio ni da čitam, sama sam naučila i toliko mi je bilo zanimljivo da sam se zarazila još kao dete. Kada sam imala 6 godina odveli su me u biblioteku i išla sam svaki dan dok prvo nisam pročitala sve slikovnice, pa onda prešla na drugi red, sa “lakšim” knjigama i tako red po red. Sve mi se plače kad pomislim da ne postoji način nekoga naterati da čita, ako neće. Ma ne naterati, nego ne možemo objasniti koliko je čitanje knjiga lep “sport”.

Od: Mahlat

Mahlat — Sun, 28 Feb 2010 13:36:19 +0000

YuffieLeo, ja imam i originalnu policu za ovu biblioteku. Sto se ostalog tice žao mi je, pored roditelja nastavnici su takodje nasi vaspitači i oni koji nam pomažu da se gradimo.

Dijica, onaj ko čita, kome je knjiga najbolji drug i više od toga obično onome ko ne čita tu svoju ljubav, obostranu ne ume da objasni, nažalost.

Bubulina, pre dve godine se u Kragujevcu vodio pravi mali rat oko zatvaranja poslednje knjižare u gradu. Stiglo se dotle da su oni koji su branili nove tokove gradjane koji su tražili da imaju kjižaru optuženi da vode politički iskonstruisan proces protiv ovih prvih. I šta reći? Tako je i sa bibiliotekama. Fitnes centri i kladionice nam mnogo više trebaju…

Zelena, ni jedna individua nije postala individuom tek tako, rodila se i porasla do individue sa stavom koja zna šta joj treba pa shodno tome i bira. Na sve nas je neko ili nešto uticalo. Nisu svi na fejsu i ja vec rekoh kad nesto pomenem to nije generalno nego kao pojava, mnogo saveta ima – potražite na internetu pa onda onda svi traže i oni koji imaju pristup i oni koji nemaju, to se posle prenosi. ”Najčitaniji” članci na mom blogu su oni do kojih preko Googla dolaze na upit – pismeni zadatak na temu…; glavni likovi u knjizi…; psihološki motiv… i slično.

Odluke onih koji ih donose, kako si rekla, jesu apsurdne aš zato što ih donose oni koji samo sede i donose odluke, bez vaganja, bez prakse, dočepali se nekog mesta i može im se. Kakva zemlja takvi i donosioci odluka. A posledice nesagledive. U svim sferama.

mmiljana, saglasna, i kad god prodjem pored knjižare ”Geca Kon” dodje mi da kukam naglas. Nekad su knjige spaljivane kao i svi jeretici, sad je progon dobio samo drugi oblik, lepo si rekla…

Milfo, fala
Ivana, sramotno je danas čitati…