U stvari esej o sisama nego je glupo da sise stavim u naslov.

Elem, devojčice jedva čekaju da im porastu grudi. Naravno. Vreme provode probajući mamin grudnjak ispred ogledala i maštajući o svom ličnom, roze boje, kad ima Barbika nije pošteno da nemaju one.

Onda grudi počnu da rastu, svi rodjaci, prijatelji, babe i tetke to primete istog trenutka i kad god sretnu ono jadno dete što je jedva čekalo sise, prozivaju je – A počele su, počele… Isto dovodi da ova počne da se stidi svojih dugoočekivanih sisa i da počne da se savija prema zemlji kad god se tetka ili baba najave da dolaze u posetu. Ovo sve dovodi do toga da majka samo ide za njom i viče – Ispravi ledja, dobićeš grbu od tog savijanja. U slučaju da se tu desi neko ko nije znao da su počele da joj rastu, i on ukapira o čemu se radi i kolutajući očima pita majku – Jesu počele, a? Ova počinje da mrzi sise koje još nisu porasle.

Sve drugarice kojima još nisu počele da rastu ogovaraju onu kojoj jesu kao da je učinila teško kriminalno delo. Ubuduće posmatraju kako ona posmatra dečake a i kako dečaci posmatraju nju i izopštavaju je iz društva. Ponašaju se nadmeno sve dok i njima ne počnu da rastu sise.

Te brzorastuće sise su podložne udarcima, zakačinju se o kvake i gelendere obavezno, a slučajno budu pogodjene loptom na času fizičkog. Bole k’o u oči sve dok devojčica ne nauči da koordinira svojim telom na kome su sad i sise kojih do juče nije bilo.

Kad su već porasle do prihvatanja od strane one koja ih nosi, počinje frka ko će prvi i kad će da ih dodirne. I šta će onda da se desi. Uglavnom se očekuje smak sveta, a pomisao na isto tera suze na oči. Prvi nagoveštaj da će u toku poljupca njegova ruka da stigne tamo gde ne treba, jer ova ne zna šta da radi, dovodi do lomljenja ruku i takmičenja ko je jači.

Kupovina prvog brushaltera dovodi do katastrofe i plakanja u kabini. Devojčica bi da kupi nešto seksi sa čipkicom, a mama udružena sa prodavačicom stručnom za sise u početnoj fazi insistiraju na babskom koji mora da se nosi da bi grudi ostale čvrste i pravilno se razvijale. Kad prvi put obuče brushalter devojčica se oseća kao stegnuta srednjevekovnom spravom za mučenje.

Iste prodavačice postaju noćna mora svake žene koja kupuje brushalter. One bolje znaju koji broj nosi ona koja kupuje od nje same, a ako ova slučajno reši da to kupi svojoj drugarici koja nema iste sise kao ona, ima da se otima sa prodavačicom koja će uporno da je ubedjuje da joj taj ne odgovara.

Kakve god da porastu – ne valjaju. Il’ su male il’ su velike. Optimalne u ženskim očima ne postoje. Ona koja ima male bi da ima velike i obratno. Lepe grudi imaju samo estradne pevaljke.

Kad se naviknu na svoje grudi, kakve god da su, one koje imaju male nose dekolte do pupka, one koje imaju velik nose rolku i leti.

Sa dobitkom sisa svaka žena se pri kupovini suočava sa time da joj nešto fali ili da ima viška. Ono što joj je taman preko grudi dovodi do toga da joj rukavi izgledaju kao da su šiveni za majmuna, ako su joj taman rukavi preti opasnost da dugme sa njenog poprsja nekome istera oko.

Sa dobitkom sisa menjaju se i običaji pri spavanju. Ona koja ima velike više ne može da spava na stomaku, a ni na ledjima, jer postoji opasnost da se uguši ispod istih, pa spavanje liči na borbu sa aždahama i ostalim agresorima. One koje imaju male uglavnom ne mogu da spavaju jer pate što su im male. Zaključak – čim ti porastu sise oprosti s od spavanja.

One koje imaju malo neprekidno prozivaju svoje drugarice koje imaju velike – Jebote, kolike su ti, kako spavaš sa njima – na šta drugarica može drsko da odgovori da ih skida pre spavanja kao i sve ostalo, ako je pametna, ili da glupo da objašnjava kako spava. One koje imaju male takodje stalno pričaju kako njihovi momci, muževi i ljubavnici vole baš tako mal,e što isti opovrgnu svojim pogledom čim se sretnu sa velikim.

Veličina sisa je obrnuto proporcionalna količini ljubomore. Naučno dokazano.

Veličina sisa zavisi od toga kako se otvaraju sva vrata a ne ono – Zlatna reč i gvozdena vrata otvara – to je izmislio neko dok sise nisu postojale, pošto su sise otkrivene devedesetih godina.

Eto.

O muškom pogledu na ženske grudi ću da pišem neki drugi put.

I da, devojčice počinju da nose gornji deo kupaćeg kostima čim naslute da će jedog dana sise da im porastu, i ne možeš im ga skinuti ničim, pre će da se ubije nego nekome da pokaže mesto gde će jednog dana da joj izrastu sise.

Tako sam jadna i ja. I pretili mi, i plašili me da neće da mi porastu, i ubedjivali me da je Sunce dobro za rast sisa pošto onda nije postojalo UV zračenje, ma jok, bre, mog’o je neko da me pogleda.

Al’ zato sam čim su porasle prestala da se stidim i postala toples kupačica.

Imam kolekciju novih gornjih delova ako nekome zatreba poklanjam.