Narodu rekli – izvol’te, pamet u glavu, dupe uza zid, četvoro oči otvorite, tri puta merite jednom secite, nemojte ko deda u goveda, setite se šta je bilo onomad kad ste preko noći saznavali čijim putem idete i koga morate da volite najviše na svetu, nemojte se zajebete još jednom jer to kad u’vati ne pušta, možeš samo da ga odstraniš hiruški.

Narod jedva dočekao svojih pet minuta. I prdnuo u čabar. Kao po običaju.

Mislim, ipak je teško, decenijama gajiš na primer tikvu i sad joj kažeš – e, od danas više nisi tikva, od danas možeš da budeš šta hoćeš al’ lepo bi bilo da budeš suncokret. Tikva počne da imitira suncokret al’ joj teško ide – u suštini je tikva. Takva je nikla. Zezaju je koreni.

Elem, stiže demokratija u obliku – narod bira što znači da narod i vlada. U predizbornim kampanjama, vremenima loših udvarača – ženiću te samo raširi noge, narod se ponaša ko prestarela udavača. Normalno. Širi noge onome ko najviše obećava, najbolje laže i najlepše se smeje – računa samo se ti smeškaj dok te ja ne uzmem pod svoje, bićeš manji od makovog zrna.

To što narod, pardon, prestarela udavača, ostane pred crkvom da čeka mladoženju nije krivica mladoženje već mlade, jelte.

Ovde narod nikako da ukapira da se svako udvaranje ne završava pred oltarom. O seksu da ne govorim.

Elem, u srpskoj demokratiji je narod obavešten da pojedinačno imaju prava. Kakva god hoćeš. Ljudska, verska, nacionalna, manjinska, seksualna, ulična, zatvorska, a naročito usko misleća. Ova prethodna može a ne mora, treba se izboriti. Ovo zadnje, usko misleće, to narod ima genski usadjeno, samo treba pronaći način da isplivaju na površinu.

Način pronadjen u roku od odma’. Gajićemo ljude ovnove, pardon one balvane koji na vrhu imaju rezbarenu glavu ovna a koji su služili za otvaranje srednjevenkovnih zamandaljenih vrata.

I tako je u Srbiju konačno stigla demokratija.

Ona podrazumeva da možeš da radih šta god hoćeš. Za svaku glupost postoji zakon na koji ćeš da se pozoveš.

U Srbiji se danas najviše psuje, pljuje, sere po ćoškovima, krade i batina na svim mogućim i nemogućim mestima.

Policija i pravosudje demokratske zemlje Srbije su nemoćni jerbo oni, jelte, sve rade po zakonima i ne smeju mimo zakona da i njih ne potkači neki viši sud – šta sam ja, bre, reko? Kad kažem da zažmurite na jedno oko ima da zažmurite na oba! I da otvorite tek kad ja kažem da je gotovo!

Demokratija je vladavina huligana. Od – do. Od ulice do parlamenta. Mi izmedju smo kolateralna šteta koja nema prava ni na šta jer ovakvom sistemu nismo važni. Sem kao glasačko telo za onaj gore pomenuti seks radi postizanja ciljeva. A kako rekoh kad neko dobije seks jednom u četiri godine ne možeš da očekuješ da misli šta će biti posle, to jest, ko devojci napravi dete. Ne zna se, bila gužva.

I tako, razmišljajući o demokratskom grupnjaku, u ovo jesenje julsko jutro, setih se kako malo, malo, pa neko raspali po nekome zato što mu se ne svidja kako misli, živi, piše, nastupa, istupa, glasa, predizborno obećava… ima razloga. I onda na scenu stupe mrak, pesnice, bejzbolke, metalne šipke, kamenice, šta ko ima. Statisti, kukavički narod zemlje Srbije, pojedinačni ’’najvažnije mi je moje dupe’’ se tad povuku sa scene. Može drama i bez statista.

Posle ovakvih stvari nastupe politički analitičari, životni statističari i psiholozi. Slože se u jednom – to vam je nezadovoljstvo teškim demokratskim življenjem u Srbiji.

Jelte???!!!

I tako, nezadovoljni ’tikve suncokreti’ biju, ubijaju, zlostavljaju, sačekuju, masakriraju, vode svoju politiku, što životnu što državnu. Policija ih hapsi i sprovodi po zakonu, sudi im se po dnevno političkoj potrebi.

Novinare nam čuva policija.

Pa ja eto, ovako ranojutarnje da postavim jedno glupo pitanje –

jesu li za ovaj haos u zemlji krivi oni koji ga vide ili oni koji su ga stvorili?

I znaju li oni koji su ga stvorili da kad gajiš divljake ti divljaci jednog trenutka mogu da se otmu kontroli? Zato se i nazivaju divljacima što ne znaš kad mogu totalno da podivljaju i u tebi više ne vide kontrolora.

I onda ode mast u propast. Ova demokratsko apsolutistička.

Pa, drugovi parlamentarci sa turističkom vrhuškom – pamet u glavu i dupe uza zid, što biste vi nama rekli.

Ovde većina drži glavu okrenutu zidu a dupe na izvol’ te.

Al’ očas mogu da se okrenu.

I samo da vam kažu –

Ma jebeš Kosovo, dajte nam život.

Kao što vi nama poručujete –

Jebeš život, otimaju nam Kosovo.

( I ovaj tekst spada u akciju Metla petkom)