Nikad mi nisu bili jasni roditelji koji deci uskrate mnogo toga na račun sebe, nekih svakodnevnih stvari a pravdajući se time da to što rade rade zbog dece i da to neće u grob odneti, da eventualno očekuju zahvalnost na nadgrobnoj ploči. Sve što rade rade ne pitajući decu šta misle o tome, mislim, kad već nešto radiš za nekoga red je i da ga pitaš da li mu se to dopada.
Pašteta ljudi su vam oni ljudi koji su se iz rodnog doma otisnuli trbuhom za kruhom, godinama živeli samo sa kruhom i eventualno paštetom ili kojim drugim konzerviranim, dugotrajnim, proizvodom. Nauštrb sitnih životnih zadovoljstava nicala je kuća u selu koja se do krova pretvori u zamak. Posle ide ograda od kovanog gvoždja, dva lava na kapiji, replika Venere kako izranja iz morske pene, nadje se i po koja replika Ajfelove kule, tek da se zna kako je nikao taj zamak. Tamo, u tom svetu koji ih plaća onoliko koliko rade ponekad sebi priušte dobar sprski roštilj, gde god je Srba postoji i srpska kafana, trude se da ne propuštaju gostovanje srpskih kafanskih zvezda i druže se po srpskim klubovima. U većini slučajeva ti srpski klubovi ne služe tome da neguju srpske običaje da ih raznorazni Džonovi i Djesike ne zaborave već isključivo tome da se sretnu braća iz domovine, uz najgoru muziku koja je odavde mogla da se izveze i bratski izrazgovaraju dok pevaljku ne dignu na sto a oni popadaju pod sto.
Da se razumemo, postoje i oni ljudi koji su otišli da žive ali oni nisu tema ove priče, ovo napominjem samo zato što su pojedini skloni da me optuže da generalizujem. Ovih prvih je više.
Oni žive za one dane godišnjeg odmora kad se najnovijom limuzinom, marke koja zavisi od toga u kom delu sveta gastarbajtuju, uvezu u rodno selo, pola sela izadje na ulicu da im mahne a svi oni koji sede ispred lokalne prodavnice da se zagrcnu pivom. Decu uče da su na njih svi ljubomorni jer oni, eto imaju, stiču, a ovi nemaju i mislim da to dominira u vaspitanju – biće ljubomorni na tebe a ti se trudi da budu ljubomorni što više. Za sve to padeži nisu potrebni a o nečem značajnijem da ne govorim. Svakodnevne reči srpskog jezika ’’zaboravljaju’’ i umesto njih koriste iskrivljene francuske, engleske, nemačke, obožavaju da pitaju kako se ono beše kod nas kaže djubre, penzija, plata, tako nešto.
Oni koji mnogo rmbače i radjaju decu jer je takav red ne vode ih sa sobom, ostavljaju ih na čuvanje onima koji nisu više sposobni ni sebe da čuvaju a sebe i ljubav kompenzuju skupim poklonima dok ne dodje vreme da sesretnu sa svojom decom, već odraslom, kao sa nepoznatim ljudima.
Ja sam nekako uvek mislila da je dužnost roditelja da detetu daju sebe i da sreća nikad nije zavisila od novca, od toga zavisi samo udobnost. Ni jednog trenutka se nisam osetila obaveznom da stičem nešto što ću ostaviti svom detetu čime još mogu i da joj zagorčavam život što mi ne kaže hvala, za sve moje žrtve. Niti sam sebi dozvolila da ’’umrem’’ da bih živela kroz nju.
E, sad, posle Ekrema, Djesike i najnovijeg slučaja Heidi koji nam otkrivaju već poznat svet kiča i pomerenih vrednosti kojima se mi sprdamo na društvenim mrežama da rečem jednu stvar.
Učestvovala sam u tome. Mislim sprdnji samo u slučaju ’’Heidi’’.
Još od slučaja ’’Ekrem’’ ne mogu da se oporavim – da je jedna obična zajebancija dovela do toga da čovek postigne ’’svetsku’’ slavu, da ga dočekuju kao kralja i koriste ga kao primer ostvarenja ’’američkog sna’’. Creva mi se okrenu naopako sa svakom novom vešću.
Što se Heidi tiče, gospodjica je posle podrugljivih komentara izjavila: „Puknite svi! Ja ću i dalje biti Hajdi J.”
Elem, ona ne kapira zašto su komentari podrugljivi jer je naučena da mogu biti podrugljivi samo iz čiste ljubomore. I nikad neće ukapirati. Već su je vaspitali. Gotovo. I prenosiće svoj kič život zajedno sa uskom svešću na svoju decu. Nema tu.
Šta smo mi uradili?
Pomogli smo joj da stigne u vesti i da se oseća fenomenalno, plavokrvo i o sebi govori kao o Hajdi J. našem nedostižnom snu.
I zato smo krivi. Mene je još i sramota.
Svakim linkom smo uveličali Heidin rodjendan, nikad ga neće zaboraviti, i ruke i noge će polomiti da svom detetu napravi još veće slavlje, članak na Pressu je ništa, postoje mnogo jači mediji.
Toliko akcija je propalo jer nam je svima lakše da se smejemo nego da se zamislimo a i šta mi tu možemo da promenimo.
Da pomognemo gluposti koja će i nas karakterisati uvek možemo. To je samo obično linkovanje.
Ja u tom linkovanju, čitajući noćas vesti, videh i našu ogromnu odgovornost.
Pa eto, pomogli smo sirotim malim bogatašicama. Hvala nam. I slatko smo se ismejali.
Sve one se negde tamo, iza granica vode kao Srpkinje a ono što rade kao srpski običaji. Oslikavaju nas.
Razmislite o tome pre nego što sledeći put pomognete da nešto postane najgledaniji video, najviše puta otvorena vest ili ekstra popularna fotka na FB.
Ja se stvarno osećam odgovorno i postidjeno.
I da, ko kaže da društvene mreže u Srbiji nisu jake grdno se vara. Potrebno je samo motivisati ljude.
Jbg, poistidih se i ja sad, kud linkova ono
Nisam tebe prozivala, to bi nekako iskrslo, nisi ti izmislila ”toplu vodu”, to već ima svoj tok, svi treba da se stidimo.
Da to svi nismo linkovali meni ne bi ni upalo u oči kako smo organizovani kad ne treba i obratno.
Evo, da poludiš Ekrem Jevrić dobio konkurenciju: Proslava punoljetnosti Heidi Janković na balkanski način
Je l’ znas ti da u nekim delovima zemlje jednostavno ne postoji 7 padeza, nikad ih nije ni biti NITI ce ih biti. To sto se u skoli uci ne usvajaju svi, tradicija ostaje, jezik se ne menja preko noci.
To je vrlo verovatno zato sto se reformator jezika rodio u loznickom kraju, sto se u prestonici govori tim dijalektom i zato sad cela zemlja mora tako da prica. Pa ne mora. Sto je vaznije, ni nece. Ja se manje-vise korigujem, ali ne prihvatam sve i uvek. S kim sam tako i pricam, ako znam.
Inace poprilicno realno docaravas kako stvari stoje, barem u ovom clanku; nesto bi’ dodao nesto popravio, ali u sustini to je to.
Ja se ne stidim i ništa mi i nikome nismo pomogli, niti odmogli. Kao što i sama reče, već je sve učinjeno. Ona je tako vaspitana, ali mene nije sramota da se zafrkavam na njen račun jer smatram da je sramota to što rade. I treba da čuju i ja ću se uvek sprdati sa onima koji izgube kompas i kontakt sa realnošću.
Ti si Heidi, baby, jedna roza tupsika i jedva čekam da vidim tvoje fotografije sa venčanja :)))
Saša, znam da se ne koriste ali kako pojedini mogu da žive bez padeža iako znaju da postoje tako ja mogu da ne prihvatam taj jezik.
Vlasto, ne stidim se ja što sam, oh, pala tako nsko da se podsmevan, stidim se što neko negde objavi vest koja karakteriše i ”mene” jer pripadam području.
Prosto mi se digla kosa na glavi šta ispadne od običnog zezanja.
Biće to svadba veka Kao i sve ostale kičerajske svadbe.
Ako ti je za utehu, ja sam u poslednja dva meseca dobila mejlom neke silne fotke sa venčanja. Sve tako finih. Naročito mi se dopao onaj pod nazivom “4 amazing weddings”, sa fotografijama britanskog, italijanskog, čeholsovačkog i, ako se ne varam, jednog venčanja iz Saudijske Arabije. Nemo’š verovati, isto kao i ovo. Nismo mi izmislili šund, malograđanštinu i glupost, mada smo, priznajem, visoko na listi održavanja istih na zavidnom nivou.
E hvala ti
al’ nije mi za utehu zato što mi kad god je neka glupost u pitanju kažemo da je nismo mi izmislili, ”ko da tamo po Amerikama i Europama to nema”, što da ne možemo i mi.
Kad je nešto pametno što ne može da zaživi onda kažemo – nije ti ovo Europa, ovo je Srbija, bato!
Eventualno Balkan! Come on!
Moja dilema : dali da prvo oladim emocije pre nego sto napisem komentar ili da se strovalim ovako vruća!
Ti koji nas sramote, ti bi nas sramotili i da su ostali u Srbiji … Ja sam 20 godina provela preko i uglavnom se druzila sa manjinom meni bliskih koji su dosli 90ih ( mada sam rodjena tamo, odrasla sam kod nas – osnovna i srednja u NSu ).
Vratila sam se kuci … i vratila se kao stranac! Neki koji me ne znaju postaju vickasti : ” Aaa , šprehenzi u kukuruzi!” Meni dodje da im jebem mater. Ali onda shvatim da su 80% gastarbajtera krivi za zajebanciju ..
Znala sam ljude .. udješ im u dnevnu , slika 2×3 metra (tako mi je veliko izgledala): supruga u bundi. (ali to imas kod nas i bez inostranstva koliko ja vidim) Sve gore navedene legende o gastarbajterima su istinite ..
Ali ne treba zaboraviti da su i drugi ljudi otisli u inostranstvo pre 40 godina jer nisu imali sta da jedu ( ili su imali 1 ovcu a hteli su tri) ,… radili kao magarci od jutra do sutra, a decu su im odgajali kafana i ulica, a kupovali su detetu da bi se oslobodili osećaja krivice .. nisu živeli ni tamo ni ovamo, a kući se vratili u limenom sanduku…
Većina tih ljudi nisu bili niti integrisani niti asimilirani u toj zemlji u kojoj su ziveli; što je deo njihova krivica a deo i krivica društva u kom su živeli. Stranac bio šef … i to je jedini kontakt koji je naš srbin imao (ili akceptirao) sa tom stranom zemljom u kojoj je radio, ziveo i pravio decu. Neki nisu ni jezik naučili … Jer obrazovanje nije bilo primarno nego novac. Od 5 je postalo 10 godina, pa 20 , pa 30 jer su i brakovi pukli, a takodje i snovi.
A druga generacija, ” turbofolkarbajteri” , kako ih ja zovem je imala zadatak da se školuje i studira i da bude najradje ekonomista, advokat, lekar itd. Da, oni su mi najdraži … A koliko vidim i ovde su se razmnožili a nisu ni bili u inostranstvu.
Mali procenat, treća grupa, da ne spominjem imena, je startovalo (od samog početka pre 40 godina) uspešno … Bili su već obrazovani ili motivacija je bila obrazovanje..
Neki su iz te prve generacije dospeli napr. u upravni odbor poršea , a dete im je jedno od najboljih inžinjera (ako ne i najbolji) u mercedesu.
A kad čujem “inostranstvo ga pokvarilo” … bio je on kvaran i pre inostranstva! Šuplje ostaje šuplje.
Nego recite vi meni šta se to sa Srbijom desilo?
E vala, ako si se strovalila tako vruća
Sve si u pravu, i za ovde i za tamo, i za one za koje rekoh da nisu tema ovog posta, koji su samo sebi izabrali mesto za život i koje nikako ne mogu da svrstam u gastarbajtere.
Znaš, ja sam se uvek čudila šta će nekome tri ovce kad ni jednu ne ume da sačuva.
Takvim ponašanjem koje si opisala a koje pomenuh i ja ti ljudi su dozvolili da ostanu večiti stranci, bukvalno stranci tamo gde su živeli po četrdeset godina. Ili odeš ili ostaneš. Ili se uklopiš ili se ne uklopiš. Prosto. To je taj gastarbajterski način razmišljanja od čega dobiju samo taj limeni sanduk na kraju, svima im je važno da budu sahranjeni na dedovini sa kojom nisu umeli da urade ništa i koju su čuvali samo za to. Iza sebe ostavljaju te ”turbofolkerbajtere” koje će naš ministar za dijasporu sad da animira da dodju ovde i donesu europski način mišljenja i života, izjavio prošle nedelje, ne računajući da će oni investirati u prasiće i volove na ražnju, reklamne hemijske olovke i obezbedjenje, nadajući se , valjda, da će opremiti neku seosku biblioteku. Optimista čovek. Veze nema kakvi su mu resorni ljudi.
Šta se desilo sa Srbijom ni meni nije jasno što sam ovde. Kako je tebi samo mogu da zamislim.
I Tanja, ovde se takodje može zaraditi radeći od jutra do sutra, možda ne baš 300 000 eura za jedno obično kičerajsko slavlje ali za pristojan život svakako. Ali, ovde niko neće da radi od jutra do sutra, naročito ne ono što rade tamo.
Ovde smo vaspitavani da se na poslu ne radi a onda tamo kukaju – Jebote, ovde mora da se radi…
upravo ono sto si rekla – najtuzniji deo cele te price je – sto ona nikad nece ni shvatiti zasto smo se mi sprdali … vaspitanje je gotovo. jebeni uzas.
To pitanje: šta bi sa nama (tj Srbijom) mi uvek “smrducka” tendenciozno. Kao: ranije smo bili neko i nešto, a sad smo spali na… itd. A sve se svodi na percepciju. Nekad se znalo šta se i kako sme prikazati na TV-u, u novinama ili na filmu. Onda su se neki likovi drznuli da kažu kako nije baš sve tako “umiveno” i izmislili su “crni talas” – i šta bi? Strpali su im filmove u bunkere, a njih poslali u vražiju mater, da nas ne brukaju…
Nekad se znalo čega se stidimo, a čime se ponosimo…
A onda je došla demokratija. Jbga! A narod je uvek bio isti samo što mi to nismo znali. Sećam se kad je moj brat osamdesetih otišao u vojsku, njegovog užasnutog komentara: “Čoveče! ti nemaš pojma gde mi živimo!” Onima koji to još nisu shvatili savetujem da odu na neku veliku železničku ili autobusku stanicu…
Dobar ti i ovaj drugi post “Jebote, ovde mora da se radi “.. Kad udjemo u evropu biće veoma aktuelno! :)) … A što se tiče rada ovde: juče sam imala razgovor sa jednom prijateljicom koja je preko odrasla i naučila tamo da radi pa došla ovde na kratko … kolege su joj rekli: nemoj tako bre brzo da radiš, kvariš nam prosek … bolje igraj igrice …
Uglavnom mi je ta draga drugarica (često je kod mene na fb-u i zna lepo da slika nase narodne bajke..) savetovala da naučim da igram igrice ili da otvorim firmu.
A teško je ovde i voleti svoj posao, kad se ovde boje posla kao djavo krsta … a ja stvarno volim svoj posao. Mani me, budalu!
A sto je najžešće, svi misle da i nisam normalna ako volim svoj posao. Tako da sam ja i takvi slični meni su ujedno i veoma opasni za neke firme koje više vole da preživljavaju kao zombiji dok ne odapnu ( t.j. se prodaju stranom investitoru) nego da sami sebe “očiste” i sebe “restrukturiraju” da bi preživeli.. što znači da neki direktori bi morali sami sebi da skinu glavu (:D) ili da , ako su mudri, bar osposobe kadrove oko sebe koji će njih “praviti” pametnim ! Ali nažalost ovde je tradicija da glup okupi glupave oko sebe …
Evo nekih cinjenica:
Deljenje sitnih poklona je obicaj u Pomoravlju i to ne samo za 18ti. Ideja je da posetiocima ostane neka uspomena. To rade i Srbi i Vlasi.
Ljudi na selu, narocito Vlasi, jako dobro prate ko im je rod i prijatelj. Velika okupljanja i proslave im omogucava da ostanu u vezi.
Srbi (i Vlasi) jako paze da se ne obrukaju, da gosti budu zadovoljni. Taj običaj nema veze sa pokazivanjem i hvalom, već iskonskim pravilom u Srba da je gost svetinja, a čini mi se da smo to malo zaboravili.
Na proslavi je bilo oko 300 ljudi, sto se lako da utvrditi ako se prebroje stolice, sto i nije veliko slavlje za srpske pojmove.
Cene u Pomoravlju su visestruko nize nego u Beogradu. Ne verujem da ih je kostalo vise od 20 evra po osobi + muzika. Sve ukupno, ne vise od 10 000. U BGD samo rucak je 20 evra. Moj kolega je platio 1000 evra za krš bend koji peva pop hitove, 30 evra po gostu, a pola ljudi je sedelo na terasi, nisu ni videli mladu. Klopa je bila “Serbo – Asian fusion”, a to je kad dobijete sirovu pljesku veličine sušija, sirovu sarmu veličine sašimija, a salata list peršuna. Iznajmio je limuzinu, i sve ga je koštalo skoro 8 000, ali mu se u poklonima i parama vratilo trostruko. Isto su stolice bile prekrivene, slični cvetni aranžmani, samo nije bilo slika.
Sav taj novac je zarađen, nije ukraden.
Pomislite šta bi ste vi uradili za vaše dete.
A pomislite sta bi ste vi uradili da neko pocne da vam ismejava profil i slike. Da li bi ste se smeskali i govorili: u pravu ste, pogresila sam, necu vise nikad, samo vama da ugodim? Ili bi ste reagovali? Jos je njena reakcija blaga.
Znate li sta se sada desava? Ljudi joj salju zahteve da postanu prijatelji na FB. Ovo mi je poslala buduća bivša prijateljica: “poslala sam sugest za pravi profil da ne skrabam po zidu ,provalice me pa ce se razovcarati……buahahahahaha……….mi je lozimo tamo kako je lepa ,kako smo njeni fanovi kako je lepa i to”. Ne mogu da se identifikujem sa takvim ljudima.
Juce sam, npr, video devojku iz Slovenije koja vozi Mercedes SLK. Vecina pljuvaca po Hajdi bi o njoj pricali kao o “ribi”, iako na njenim tablicama pise “KR-NINA”.Taj auto kosta bar 40 000 evra, i ne verujem da devojka od 20 godina može sama da ga kupi. E to je kompleks. Kompleks su i svi hejtovi prema Hajdi. Njena proslava jeste preterana, jeste kič, ali ona ne zaslužuje da je vređaju.
Mi Ristić, sam si rekao:
Malo nam se pomešalo u poslednje vreme.
Krdr, da l’ Srbi, da l’ Vlasi, dešava se u Srbiji, još uvek mnogo njih vodi računa da se ne obruka samo u tri slučaja, kad žene, šalju u vojsku i sahranjuju. U sva tri slučaja postoji običaj deljenja poklona. Neki običaji nemaju veze sa hvalom a neki imaju i te kako.
Moje dete je napunilo već 18 godina, ne pade mi na pamet da… ne znam šta da kažem, rodjendani, svadbe, za mene su to intimni činovi, ne mislim da proslavljamo sami ali ne i da prisustvuje celo selo, koliko god da je.
Što se tiče onih slika, pregledala sam ih, rekla šta sam imala, kič je i gotovo, preterano je, smešno i jadno. Nit se vratih da gledam ko šta komentariše, da li je vredja, niti mi je palo na pamet, isto smatram bezveznim, sve posmatram kao društvenu pojavu, nešto kao Farma, razne slične ponižavajuće programe.
Preterivanje druge vrste, ”KR – NINA” i slično, takodje smatram društveno bolesnom pojavom.
Kao što rekoh gore, Heidi nije kriva, ona je vaspitana tako.
Slika i prilika mog kraja gde je življaj iz okolnih sela 90% u inostranstvu… Bogatsvo koje su tamo mukotrpnim radom stekli na takav način troše za par dana samo da bi se o njima pričalo u selu. Ja sam bio na jednoj takvoj proslavi punoletsva i jedva izdržah da se ne isporvaćam od preteranog kičeraja, neukusa i puvanja… Jedino u čemu sam uživao beše pevaljka koja je bila prava seks bomba (prilično iznenađujuće za takvu vrstu proslave). Međutim proporcionalno njenoj nesvakidašnjoj lepoti parirao je njen antitalenat za pevanje tako da nisam mogao u potpunosti da uživam u oblinama preplanule oskudno odevene lepotice… Nisu mi dale uši tako da sam vrlo brzo pobegao se te ultra, mega, giga proslave
Svaki komentar bio bi suvisan, jer sam vec “navikla” na ovakve zajebancije…doduse Hajdini su ga bas preCerali.
E sad, ja bih voleo da postoji jedna osoba u Srbiji koja nikad nije bila na proslavi sa 300 ljudi. Ovakva slavlja su UOBIČAJENA i integralni deo srpske kulture.
Nije Hajdi stavila svoje slike i slala pozive svima nama na FB i twitteru da gledamo njen album. Neko je pustio link i poceo sa ismejavanjem. Nije ona rekla Pressu, a preneo jutarnji.hr da je bilo 550 zvanica, te da je potrosila 300 000 hiljada. To je izmisljotina i rekla-kazala.
Samo da vas podsetim da su nedavno bili i Guča i BirFest i da svako od nas sigurno poseduje nimalo laskave slike pojedinih pljuvača po Hajdi.
Krdr, pa ne moramo valjda da prihvatimo sve što je uobičajeno, uobičajeno je i da se jede na groblju, ”za nečiju dušu” pa mi se ne svidja a da ne govorim o besmislenosti jedenja za dušu koja se ”hrani” drugim stvarima i za vreme svog besmrtnog života u živom telu.
Hajdi jeste dozvolila pristup svima u svoj album, ona se jednostavno ponosila i hvalila. Po onoj da je sve što je javno izloženo podložno javnoj kritici ja dala sebi za pravo da kažem – ne svidja mi se. I ne mora da mi se svidja i ne moram da prihvatim.
Meni je rodjendanska proslava na kojoj dele majice i hemijske olovke sa imenom/slikom slavljenice ravna reklamiranju proizvoda iz domaće radinosti, mora da se isplati, samo da vide ko će više dati. Hajde, molim te, jednostavno mi se ne dopada.
Što se brend loodila tiče, Guče i BirFesta, i oni su obesmišljeni onog trenutka kad je postalo važnije koliko se hektolitara piva popilo i tona pečenja pojelo od onoga što se tamo dešava i sa kojim ciljem se organizuje. Guča je reklamirana – ”Samo jednom se živi” i ”Počelo je ludilo” .
Chuck Norris na proslavi rodjendana Hajdi J.
”Primila sam i komentare da sam postala idol više njih i svi pametni ljudi su mi čestitali rođendan i rekli su mi svaka čast.”
Ja eto ostajem glupa, mogu da kažem – srećan rodjendan ali – svaka čast stvarno ne mogu.
E jako se radujem što sam neobaveštena.
Nego da kažem za ove što ostave decu, pa odu “trbuhom za kruhom”…prošle godine su se jednom od zetova pojavili takvi roditelji posle 15 godina “rada” u Kanadi. Ostavili troje dece, dece koja sada imaju svoje porodice. Plakali, radovali se, grlili se, ljubili, kupili im po stan od 80 kvadrata i vratili se u svoj “mukotrpan” kanađanski život, pa videće se opet za 15 godina ako požive toliko dugo. Meni tu ništa nije jasno. Samoživlje, verovatno.
kao Čarolija i ja sam neobavještena.
Pročitah sad sve ovo i da nije tužno bilo bi smiješno.
Istovremeno odbijam da prihvatim da mene neko ovakav predstavlja tamo negdje.
Ko hoće da zna više o nama, meni saznaće. Pomenuta djevojka mene ne predstvlja.
I budalaštine tipa proslava sa milion zvanica, sa kičericom najgore vrste su stvar (ne) ukusa i izbora.
Definitivno nisam iz te priče, ali ruku na srce: muka mi je od njih.
ala se zakitih usklicnicima, leleee, ne znam kako sam sebi dala ovoliko upozorenja i vaznosti
I ja nemam pojma ko je Hejdi, al’ za Ekrema znam.
Ma pazi, neka rade ljudi sta hoce i kako hoce, sto smo mi bolji sto se iscudjavamo kako neko vaspitava i podize svoju djecu. Svako neka radi onako kako misli da je ispravno, ja takve stvari/pojave/ljude i njihove zivote uopste ne bih komentarisala.
A sto se tice Hejdi, Ekrema, Gotovaca i slicnih karikatura… treba da postoji kic, sund, i prostakluk, da bi ono suprotno od toga moglo da svijetli, i da bi ga cijenili. Ko hoce. Ko nece..moze uvijek da uziva u Hejdi i Ekremu.
Čarolija, nije samoživlje, mnogi još uvek radaju decu zato što je logično, takav red kad su već u braku, važno da se rodi, uvek ima ko će očuvati…
Dolly, odbijam i ja ali kad pročitam ”u Srbiji” odmah se naježim
Zelena, šuntavi ili ne tako stvorismo mnoge ”idole” pa ti vidi
Alta, kič možda nije loš kad je u nekoj ravnoteži ali kad počne da vlada…
A Hajdi.. ona je nov idol mladih, najpoželjnija snajka, merilo za uspeh, tako ukapirah posle svega…
Slagali se mi ili ne sa načinom kako ona proslavlja rođendan, postalo je nebitno. Bitno je da smo svi fini i kulturni i nama se nikad nije desio kič momenat, niti “show off” momenat. Mi smo svi divni, fini kulturni i to što ima 5000 likova na FB koji napušavaju Hajdi, to je, u stvari, kul.
Ja to uopšte nisam rekla, naravno da imam svoje ”loše” trenutke, imala sam ih i imaću ih, poenta je u kapiranju. Za ostale ne znam.
Rekla sam šta sam imala o tome, generalno.
Nemoj da brineš oko onih koji je napušavaju, uvek ima onih koji će je podržati, tako je sa svim stvarima.
Na kraju, možda joj treba odati priznanje, pokrenula je masu, mnogima to, sa mnogo boljim idejama, nije pošlo za rukom.
A to je već za neku drugu analizu.
Zanimljivo je kako su svi potrcali da gadjaju paradajzima kich zabavu, vredjaju devojku i njene roditelje koji su taj novac zaradili postenim radom, dok se vecina ovdasnjih sa stilom i fensi mladjahnih wannabes grozi bilo kakvog posla i zivi na jaslama roditelja ili dobrostojecih sponzora do svojih kasnih dvadesetih….i nikom nista, to je valjda ovde normalno u ovom poremecenom sistemu vrednosti…ne daj Boze da si radnik ili da radis nesto sto je ispod “nivoa”.. al zato moze da se gluvari po kaficima po vasceli dan i to je sasvim u redu…
Muka mi je vise od stalnih pljuvacina po dijaspori, te ovo , te ono, te otisli smo te ovakvi smo te onakvi, te seljaci su te gastosi, jedu pastete, ciste klozete itd itd… Raditi bilo kakav posten posao nije sramota! potrositi svoj rodjeni novac na sta god ti se svidja je tvoje pravo i niko nema prava da kritikuje i osudjuje. Btw, sve te pare koje su Hajdini roditelji potrosili su ostale u Srbiji kao deo onih 3.3 MILIJARDE dolara koje ta omrazena dijaspora koja vas tu nikako nedajboze ne predstavlja, ulije godisnje u Srbiju, vise od svih vajnih evropskih fondova i ostalih sargarepa kojima vam masu sa politickih pozornica…
Što se mene tiče, kič je kič, ovaj put je stigao iz dijaspore pa je i post takav inače sam pisala o mali milion odomaćenih kičerica koje se podvode pod mentalitet, ovo je Balkan i slično.
Vidiš, neko dete vaspitava da gluvari jer niko ne može da ga plati onoliko koliko može da ne radi a drugi od deteta pravi princezu na neki drugi način, ni jedno ni drugo nije u redu.
Nekako svi komentari i ovde i na drugim mestima odoše na krivu stranu
Raditi bilo koji posao nije sramota, naravno, s tim što tamo gde te svi poznaju ispadne da i jeste sramota a tamo gde te ne poznaju nije.
Nikako mi nije jasno zašo nisam smela da kažem da mislim da je nešto kič? Kič je brate i gotovo! I imam pravo kao što rekoh u jednom gornjem komentaru, imam pravo da o svakoj stvari kažem svoje mišljenje, svidelo se ono nekome ili ne, kao što drugi ljudi imaju pravo da rade šta god hoće a baš ih briga da li se to nekome dopada. U čemu je stvar?
Svakako, posle svega, Hajdi treba odati priznanje, odavno neko ili nešto ovako nije podelio/lo javno mnjenje, svaka joj čast.
Biće ona drugi Miloš Bojanić u nekom rialitiju, već vidim, oko koje će ključati strasti…