Komentari na: Kako su se voleli Hamletije i Ofelija

Od: Mahlat

Mahlat — Sat, 06 Mar 2010 22:27:08 +0000

Nemam ti ja tu snagu, ne brini…

Od: electrasdreams

electrasdreams — Sat, 06 Mar 2010 21:34:18 +0000

Kada skupis snagu da pises o tome, prethodno javi da odem bestraga.

Od: zelenavrata

zelenavrata — Fri, 05 Mar 2010 19:25:41 +0000

Od: Mahlat

Mahlat — Fri, 05 Mar 2010 13:25:02 +0000

Pa otkud znam, plakale biste ovde, tako nesto

Od: Šapke

Šapke — Fri, 05 Mar 2010 11:48:15 +0000

Šta li bi mi uradila da si uključila i emocije, stoko?! :*

Od: zelenavrata

zelenavrata — Fri, 05 Mar 2010 00:58:12 +0000

Setala si italijanku a

Od: #pratipetak #followfriday – ni bolnica nije razlog a da se ne napiše! « Uspesi, padovi i život uopšte

Fri, 05 Mar 2010 00:53:52 +0000

[...] Kako su se voleli Hamletije i Ofelija Kao i obično, Mahlat blog postove nije mi baš lako komentarisati. CITAT: ….Krenula da ga tražim. Preko intereneta naravno. Nigde ga. Upućivali me na zubare, nigde, znači ima zdrave zube. Od ovoga do onoga i na kraju na ginekologe. Jebi ga, šta će kod ginekologa dok mi ne pade na pamet – a šta ako je promenio pol. Ni tu ga ne nadjoh. I odustanem. Pre pet godina krenem da ga tražim ponovo i nadjem. Kad na internetu nadjete sajt onoga koga niste videli godinama nekako izgleda isto kao da ste ga sreli nasred ulice i pali na dupe. Ne možete da verujete. Napišem jedan kratak mejl – Hamletije, sećaš li me se. Ofelija….. [...]

Od: zelenavrata

zelenavrata — Fri, 05 Mar 2010 00:53:14 +0000

Mis`iiim kako izgleda kad pises sa emocijama, ne moraju biti ispisane, vrcaju zeno iz svako slova i …uh Ofelija

Od: Mahlat

Mahlat — Thu, 04 Mar 2010 17:06:16 +0000

Ja pokušah da napišem post o mom drugom rodnom mestu bez emocija, da se ne raspekmezim, ono ispade da sam vas sve dirnula i da svi imate neke veze se gradom moje duše
I drago mi je.

Sandra, u pravu si, mi nismo mi bey onih koji nas čine…

Jednom, kad budem imala snage napisaću priču o kući koja tamo stoji i čeka, nekim smokvama, najvećim na svetu, vinu, mom barbi, buri, bonaci, pogledu na Brač…

kad budem imala snage.

Od: sandra

sandra — Thu, 04 Mar 2010 15:56:44 +0000

IIIIiiiiiiiiiiiiiiiiii
Jaooooooooooooooooo
Lep decko bio, majke mi. A Omis tek…uf.. podsjeti me na osnovnu skolu i ekskurzije. Kako je lipo tamo bilo, tak sam se dobro provodila.
Ali mani to sada, nego drago mi bona zbog tebe sto ides ponovo. Bas se radujem. Osjecaj je neopisiv kada sretnes staru raju, a meni se to desava zadnjih par meseci, pa lebdim.
A tek kakav je osjecaj kada se nadjes na nekom mjestu, a uspomene pocnu da naviru. Uff!!!! ja sam usla u svoju zgradu, u kojoj sam nekada davno zivela i miris je bio isti, sve je bilo isto, samo ja malo starija. A tek ljudi, koje sam davno poznavala i koje sam ponovo morala “upoznati”.plaseci se kako ce da reaguju. A oni me grle, ljube, placu….SVE je isto, a ipak nije.Ostali su oziljci, a ja se trudim da ih ne primecujem.\
I da…dabogda se pozlatio onaj ko izmisli internet, a i facebook. Nadjoh ja tako ponovo sebe, jer ja nisam JA bez onih koje sam volela i uz koje sam rasla, zapalila prvu cigaretu, pobegla prvi put sa casa…sve, sve…
Pozzzzz veliki i mnogo si me bre dirnula, da znas, a meno treba pa mnogo