Na svoju sreću imam priliku da putujem i da se srećem sa drugim nacijama i ljudima iz drugih zemalja. Oni nas u startu gledaju kao “gamad”. Tek kasnijim druženjem vide da smo normalniji od njih, po pitanju mnogo čega. Njihovo oduševljenje me baca u bedak.

Srbija može samo tako da se rebrendira, jer oni već imaju određenu sliku o nama, koja je nažalost loša. Kada vide srpsku zastavu, odmah se sete bradatih četnika. Možemo mi da se trudimo koliko god hoćemo, želimo i možemo, ali takav utisak smo ostavili na svet, da nas se ljudi plaše. Tuga jedna.

Prica oko brendiranja je jos blesavija.

Pedya, samo se u jednom ne slazem sa tobom – OK para ne treba puno, zaista ne treba, mi da se skupimo sa malo para bismo napravili milion puta bolji reklamni filmic o Srbiji ali pameti treba. Raznih vrsta pameti koje uglavnom sa brendiranjem, ovakvim kako nam ga namecu, nema nikakve veze. Da ne duzim, vec pisah o tome.

Ja već rekoh pre par meseci da ne treba lagati, ali da se može birati istina o kojoj se priča. I ta priča treba da ide u svet. Lepa i istinita. Ne treba za to ni mnogo para ni mnogo pameti. Para i pameti treba da se nešto suštinski promeni u ovoj državi, da se osmisli i realizuje dobra strategija pozicioniranja i da se kreira korporativni brend Srbije. A da se o Srbiji pričaju neke lepe i istinite priče, za to ne treba.

Ako sve bude kako treba, neće mnogo proći i zaživeće ideja začeta pričom o “Srbiji sa klempavim ušima”. I uključiće se stranci koji će lepo pisati o nama (ko ima veći kredibilitet od njih?). Za to je potrebno samo puno dobre volje i truda ljudi okupljenih oko jedne ideje koja nam se učinila lepa i izvodljiva. A kad ona zaživi, verovatno će se već naći neke “strukture” koje će se rado hvaliti njom. Ako im, kad već ne umeju sami, nek se hvale, samo nek ne kvare…