Vreme – 13:oo
Mesto – Bulevar oslobodjenja
Kolona, slabo vidljiva, nažalost, fali mi visina
Ovako pravi vernici ispraćaju patrijarha
Toliko o onome – Verujem da govorim u ime svih Srba.
Ovaj poluskremblovan post se ne odnosi na sve Srbe nego na one Srbe.
Ministar prosvete odobrio opravdanja djacima koji zele da isprate Patrijarha.
U skoli mog sina niko danas nije dosao.
Svi otisli da isprate Pavla.
Nije nego
Nikada vise takvog necemo imati. Tuzna sam.
Probah da ne komentarisem ovih dana, jer me sve ovo toliko nervira da nemam reci. Sto ga ne pustise da ode dostojanstveno, jednostavno, cisto k’o sto je i ziveo…
Danas sam bila ponosna na svoj narod. A oni, oni Srbi me ne zanimaju.
Postaviću jedan link, neću se ljutiti ako ga obrišeš jer je nepristojno po tuđem blogu bez pitanja svoje postove sejati, ali tamo sam sve rekao, a opet hteo bih još.
Pa pošto ne umem više, eto da ponovim ovaj svoj dug samome sebi i još ponekom.
http://blog.kovinekspres.rs/?p=725
Citam komentare i ne znam sta da mislim,procitao sam post i on me je zbunio,Mahlat se nije izjasnila,gledam kolone mladih,da li su tu da isprate pokojnika ili slusaju muziku preko slusalica u usima,ili samo da ubiju vreme.Pokojnog gospodina Pavla postujem kao starog coveka i sve se mislim,je li to istinska zalost za coveka koga smo spremni proglasiti za sveca.Moj savet pricekajmo godinu ili dve.Nece biti prvi put da hvalimo do iznemoglosti,a onda sve to popljujemo.Kao i za svakog,neka mu je laka crna zemlja,Amin….
NP, procitala sam tvoj post, naravno, pre nego sto si ga linkovao (ne smeta mi) nisam komentarisala jer nemam sta, sve sam vec rekla o onome sto nas nagoni da oduzujemo dugove sebi i da se osecamo, rekla bih, nekako krivima.
Gofa, vrlo sam se izjasnila.
Da, ovo je jedna od onih situacija kada sve što čovek kaže ljudi tumače prema meri svojih ušiju (moje su simpatično uvećane
), pa ne treba da čudi kad se, ponegde i ponekad, pojavi žeravica i tamo gde ne treba.
Nije lako ni sebe razumeti, a kako je tek druge.
Al’ život i nije šetnja pored mora ni tri palme na ostrvu sreće.
Pogledamo, kažemo, napišemo..ionako se sve na kraju zove juče.