Komentari na: Prođi se kučke koja ne ošteni i žene koja ne rodi

Od: dzana

dzana — Tue, 09 Mar 2010 12:32:48 +0000

e bas se nasmijah da znas …
pitanje zenskih prava uvijet ce biti tema o kojoj ce se pisati prije ile poslije 8 marta … a ja savoju djevojcicu ucim da : postuje samu sebe , da radi da se skoluje da se oblaci, da misli svojom glevom

Od: Mahlat

Mahlat — Tue, 09 Mar 2010 08:32:53 +0000

Šaptava, ima veze i te kakve, nemam šta da dodam a ni da pitam.

Zelena, i da jesi, što je l’ to nešto loše
Dudo, ne moram da priznam ništa što jeste.

Ne vidim ja prednost cveća jednom godišnje u odnosu na 364 dana. ni svrhu. Baš ništa.

Od: Dudaelixir

Dudaelixir — Mon, 08 Mar 2010 22:53:47 +0000

Još par minuta je praznik i zato SREĆAN VAM 8. MART, jer on je to što jeste, priznavale ga mi ili ne.

Ja sam srećna, čestitali mi, setili me se, dobila sam i cveće bez kite i poklone!

Eto, nek crknu dušmani!

Od: zelenavrata

zelenavrata — Mon, 08 Mar 2010 13:35:04 +0000

A ovaj Vuk Karadzic kao i Njegos, skorpije prave, pa opleti po nama, pa nisam ja trazila da se rodim kao zensko majku mu

Od: Šapke

Šapke — Mon, 08 Mar 2010 12:59:00 +0000

Možda nekom ne zaliči ovaj moj komentar kao nešto što ima veze sa osmim martom, ali ovo su moji stavovi o ravnopravnosti i “ravnopravnosti”, so that’s it.

Od: Šapke

Šapke — Mon, 08 Mar 2010 12:56:07 +0000

Feminizam je, pored onog suštinski važnog i dobrog, a to je pravo na mnogo toga, doneo ženi nešto što joj uooopšte ne treba: preopterećenost. (ovde sad sledi salva sočnih psovki zabranjenih na forumu na kom sam ovaj tekst napisala, a isti komentar ostavila i kod @NikiBGD)
I umesto da uživa u nekim stvarima koje su, po mom mišljenju, apsolutno neophodne svakoj ženi, da bi se osetila kompletnom i kao supruga, i kao domaćica, i kao majka (ona koja naravno ima to zadovoljstvo da gaji decu), primorana je da sve radi polovično jer od posla ne zna kud će pre da se dene. I nit’ gaji decu kako treba, nit’ uživa u braku, nit’ u poslu, nošta bre.
Radi kao mazga na poslu, dođe kući i nastavlja se, deca traže svoje, muž traži svoje…ona izgubi pak svoje vreme koje bi trebalo da ima, utopi se polako, postaje nezadovoljna sobom, to potom prenosi na druge….i začarani krug.
Ovde, naravno, govorimo o ženama koje ŽELE da budu u braku.
Retki su danas slučajevi gde su partneri zadovoljni brakom. Nekom je uvek nečeg premalo. Ili previše. Premalo novca, prevše obaveza…utiče na brak kao takav. Iz ma kolike ljubavi da je sklopljen.
Jedino neizmernom količinom tolerancije brak danas može da opstane. Jer za razvod je lako naći razlog.
Idealno bi bilo da živimo u društvu u kom je ženi omogućeno da bira hoće li raditi ili isključivo brinuti o porodici, a muškarcu omogućeno da zaradjuje dovoljno da može od toga da izdržava svoju porodicu. Njima uooopšte nije lako. Naprotiv, mislim da im je danas teže: mora da se bori za svoje mesto pod suncem (posao kakav god), mora da gleda ženu sa kojom mu uooopšte nije jasno šta se dešava jer se maaalko zamenile uloge, mora pri tom da pokuša da bude alfa mužijak, jer, po prirodi stvari, biologija nalaže da samo takvi opstaju međ’ ženama, je l’…Da je na ovim prostorima moguće da muškarac bude pater familias a da ne grize goozicu što od svoje plate ne može deci užinu da kupi, a žena mu zarađuje, primera radi, tri puta više od njega, svima bi nam lakše bilo. Ne zbog para, već zbog osećaja. Kako da se on oseća kao muškarac ako ne obavlja funkciju koju mu je dao Bog/Darvin, svejedno?
Tada bi se i mi osetile više kao žene, i oni više kao muškarci.
Ovako nastaju generacije kod kojih se, lično mislim, ta svest o primarnoj muško/ženskoj ulozi u hetero zajednici u potpunosti gubi…devojčice postaju agresivnije, dečaci povučeni…nešto debeeelo ne valja.

Od: Retka Zverka

Retka Zverka — Mon, 08 Mar 2010 10:31:39 +0000

Bravo Mahlat, odličan post! A posebno mi se sviđa ova rečenica koju si napisala:

Jer, kad je onih 15 hiljada žena krenulo u marš nisu marširale da bi žene danas dobijale cveće, radile su to iz nekih sasvim drugih razloga

Žene se ne bore za jednakost, jer jednakost ne postoji, bore se za ravnopravnost polova i to nije borba protiv muškaraca, već borba za sopstvena prava. 100 godina posle, rezultati su poražavajući. Meni je osim cveća, žao i dece koja su još uvek “primorana” da svojim učiteljicama nose kite istog ili pak saksije.

Od: Mahlat

Mahlat — Mon, 08 Mar 2010 08:35:21 +0000

Sanja i ja imam čitavu kolekciju čestitiki koje mi je pravilo moje dete u obdaništu, to je nešto drugo, sve ostalo mi se gadi.

Od: Sanja

Sanja — Mon, 08 Mar 2010 07:03:27 +0000

Volim 8.mart od moje dece, kad se sve uzmuvaju, suskaju i ustanu pre mene da mi prirede “iznenadjenje.” A u skoli… Cujem da nam nevladina organizacija poklanja po jedan sampon. Valjda cene da treba se plaknemo malo,pojma nemam. Toliko o postovanju.

Od: electrasdreams

electrasdreams — Mon, 08 Mar 2010 05:58:53 +0000

8.mart – fuj!