Komentari na: Prosečno histerična

Od: Mišo

Mišo — Wed, 03 Feb 2010 21:09:39 +0000

Za uvodni dio, ne kaže se džaba da je statistika netačan skup, tačnih podataka

Od: Tweets that mention Prosečno histerična -- Topsy.com

Tweets that mention Prosečno histerična -- Topsy.com — Wed, 03 Feb 2010 13:07:00 +0000

[...] This post was mentioned on Twitter by SuskeBor, Jelena Glisic, Nikolina Sakic, А. Stanimirovic, Mirjana Mimica and others. Mirjana Mimica said: Novo na blogu – Prosečno histerična – http://bit.ly/aQNoqt #Mahlat [...]

Od: Šapke

Šapke — Tue, 02 Feb 2010 22:54:14 +0000

Imamo bioskopa, cirka dva, zatvorene i otvorene olimpijske bazene, lepo pozorište…da ne nabrajam.
Ali je dovoljno da kažem da godišnji budžet za sve projekte ovdašnjeg pozorišta iznosi cirka 2,2 miliona dinara.
Prosečna predstava većeg beogradskog pozorišta košta oko 3 miliona.
I nije kriv Beograd, nisu Beogradjani, država sistemski nikako da reši nešto, prdi se naveliko već godinama, bez oproštenja, o regionalizaciji i decentralizaciji, o tome da se ne dešava više da 63 odsto prihoda koje ostvari neka opština (nek’ me neko ispravi ako grešim, ali mislim da ne grešim) ide u republičku kasu i ne vraća se onima koji su taj prihod i ostvarili, i sve tako nešto lepo se priča…a većina gradova koji su nosili privredu ove zemlje umire. Ili je na aparatima za održavanje života.
A da psujemo Bebiku možemo kad ‘oćemo, samo vajdu nemamo od toga, a nije da me ne nervira…

Od: Komentari i komentatori (prvi deo) « Charolija

Komentari i komentatori (prvi deo) « Charolija — Tue, 02 Feb 2010 18:19:36 +0000

[...] kog ne bi trebalo ni da bude. Rekla sam već mnogo puta, ali ću da ponovim opet, jedna je Mahlat. Nasmejaće vas do suza svojim komentarom, ali ume i da vas natera da dobro razmilite. “Kakve [...]

Od: electrasdreams

electrasdreams — Tue, 02 Feb 2010 09:12:19 +0000

Imam staz i u Beogradu, gde sam rodjena i van njega, gde radim.
To je samo ucinilo da budem nadprosecno histericna.

Od: Dnevni vodič kroz blogosferu – #pratiblogere Broj 4. « Uspesi, padovi i život uopšte

Mon, 01 Feb 2010 23:15:28 +0000

[...] novi članak Prosečno histerična – CITAT: Pisah jednom kako me niko nikada ništa nije pitao, ono ulica, anketa, pa ti postave [...]

Od: zelenavrata

zelenavrata — Mon, 01 Feb 2010 21:13:11 +0000

Imala sam tu ne/srecu da se rodim u Beogradu, i o svim ovim problemima nisam razmisljala, niti znala ista o njima, verovatno kao i Bebi, padnuta s marsa.
Zao mi je sto nismo svi svuda isti, toliko.

Od: Mahlat

Mahlat — Mon, 01 Feb 2010 12:02:00 +0000

Nije.

A ni Beograd nije Srbija!

Od: YuffieLeo

YuffieLeo — Mon, 01 Feb 2010 11:34:17 +0000

Edukacija naroda je prilično širok i nejasan pojam. mora da krene od države (nekako), bar od ministarstva kulture i da bude potpomognuta drugim institucijama, organizacijama, medijima. čini se da ova zemlja baš nije zainteresovana za tu akciju. ovako je lakše, udri 48 sati svadba, žikina šarenica, kolo-naokolo i ihaaaj. Skoro sam učestvovala sa mladima iz moje pančevačke provincije u akciji “kako otići u BG i gledati film Avatar” što je uključivalo razne planove, promene, angažovanje roditelja kao taksista (sitni su sati, nema prevoza). Tužno. A Pančevo je tu odmah do Beograda (i ipak ima dosta sadržaja), ne mogu da zamislim kako je negde mnogo dalje.

Jedina svetla tačka u beogradizaciji Srbije je što se u manjim mestima ponekad razviju neke alternativne undergroud scene, koje su sjajne. Nažalost, brzo propadnu jer nemaju podršku.

Što bi jedan transparent sa nekog skorašnjeg štrajka rekao “Srbija nije Beograd”.

Od: Bojan

Bojan — Mon, 01 Feb 2010 10:18:01 +0000

Kako koji kafić. Na primer, ovde (NS) je projekcije, koliko se sećam, organizovao Radio Cafe, koji posluje u sastavu Radija 021, i inače je mesto gde se organizuju i književne promocije, tematske večeri i takva čuda… No, razumem da ne postoji u svakom mestu nešto takvo.

Ako idem u bioskop, kupiću kokice možda, kokakolu sigurno… A to mogu i u kafiću, svakako I ne, ne kažem da su to mesta stvorena za gledanje filmova, ali beggars can’t be choosers…

Eh… Fali nam, biće, neka godina kulture, kao što je bila – koja ono beše? ’97? ’98?