Ili – ne klonjavajte duhom

Danas, prvog januara kad svi imamo priliku da otpočnemo da vrtimo novi krug starih gluposti, sitnica koje život znače, pridajući mnogo veći značaj onome spolja nego onome što je unutra.

Svima a i meni sa vama – često se vratim tek da proverim kako sam pametna kad pišem i koja sam budala kad me skomata život pa ne znam gde udaram dupetom a gde glavom, koga volim a koga ne volim, šta hoću a šta neću, da l’ da plivam il da počnem da gutam reku pa koliko mogu, da l’ da plačem il’ da pevam, da padnem pod sto il’ skočim na njega i izvedem jedan trbušnjak protkan svlačenjem.

Da l’ da se smeškam ili preksrtim noge, zapalim jednu, uvučem duboko, izbacim, pogledam kroz oblak i kažem – More, terajte se svi, koliko god vas ima, brojim do sto! I neću da vičem – Uja!

Danas je prvi januar koji lagano odmiče i sutra ova tek otpakovana Nova godina više neće biti nova.

Očistite sve samonikle budale iz svog okruženja i  gledajte da ne prevarite sebe jet nikako sami sebe nećete moći dobro da slažete. Sve druge prevare su bezazlenije.

Ne verujte u reinkarnaciju. Čak i da je moguće, i da verujete, ovog života se nećete sećati.

Ako rešite da bežite ne nosite sa sobom to od čega biste pobegli i kad krenete ne osvrćite se jer ako se osvrnete možete početi da se plašite i staćete. Tapkanje u mestu je najgori oblik kretanja.

Pazite koga puštate u život. Postoje oni i ono koji kad udju ne puštaju.

Učinite ponekad nešto malo ludo, malo otkačeno, malo bezobrazno, koliko god drugi govorili da nije lepo, da ste prerasli, da vam ne stoji, da nisu očekivali. I Kaligula je  proglasio konja za senatora pa nikom ništa.

Kad vam se smeje – smejte se, to je privilegija. I ne objašnjavajte šta vam je smešno.

Kad vam se plače – plačite, neće vas manje boleti ali prosto plačite, to ne goji.

Kad kupidon krene da ludija, prepustite se, može biti da poludi i počne da vas obilazi. Ne razmišljaje šta bi bilo kad bi bilo jer može biti da ne bude ništa. To je najgora varijanta. Zaljubite se na prvi, drugi, neki pogled, na sve poglede.

Pre nego što progovorite razmislite da li je to što ste rekli za masovnu upotrebu i kakav će oblik dobiti. Oni koji se dohvate vaših izgovorenih reči neće razmišljati, to je za neke ljude težak proces, uprostiće vas do granice prihvatljivosti. Štedite sebe.

Ne secite uši da biste zakrpili  dupe, negde će ostati rupa. Onda sledi ponovno sečenje i krpljenje a zakrpe se uvek vide. Sašijte novo, makar manje ali novo.

Ne prestajte da rastete u širinu koliko god drugi govorili da ste već dovoljno dobri.

Ako imate osećaj da život ide – potegni povuci – potegnite ono za šta vam se čini da će pući. Ako mora da se poteže bolje da pukne nego da ga vučete dok ono postaje sve teže i teže. Bar ćete znati gde je puklo.

Ako nemate hrabrosti za velike rezove – sedite i čekajte, nešto će svakako da se desi samo što nije sigurno da će vam se svideti.

Ne brojte svoje neuspehe nego uspehe.

Ako vam nešto nije ispalo kako ste zamislili znajte da je ispalo najbolje jer ste jedino tako mogli. Pomirite se sa svojim vrhuncima. Drugi put će biti bolje.

Ovog jutra pogledajte u one koje najviše volite kako mirno spavaju. To je jedina slika kojoj nisu potrebne boje ni fotošopiranje.

I setite se da je bilo kakvo fotošopiranje ipak laž.

Volite sebe onakvima kakvi jeste i ostanite takvi.

Sve ostale prestanite da ulepšavate.

To je neverovatno olakšanje.

Napred u još jednu godinu koja se neće ponoviti.

Samo je vaša!

Odlučno, što bi rekao Duško Radović, kao da nogama okrećete kuglu, jer jeste tako.

Sve najbolje vam želim.