Dragi moji sugrađani, sugrađanke & zemljaci, ako niste znali gde se nalazi naš capital city very rado ću vam reći. Nalazi se negde između Moskve i Londona, tačnije bliže Londonu ako uzmemo u obzir nazive prodavnica, butika i ostalih malih i velikih firmi.
Dakle…
Beograd je vrlo old grad sa long history, čiji inhabitants zaboravljaju da im je maternji jezik srpski iliti srpskohrvatski, a pismo ćirilica iliti latinica. Tragedija s obzirom da je naš grad, navodno, cultural center. Al’ kad neko dođe, mora da se zapita gde je.
Pa, da mi, koji nemamo butike s eksluzivnom robom uveženom direktnom iz belog sveta koja zahteva i neko pompezno ime, ne bismo bili zatucani provincijalci mogli bismo ovako da predstavljamo Beograd (dok se Turks not returnet):
Beograd ima old town, nekoliko oldest theater in Serbia, nekoliko museum, high school, Palace, nekoliko Memorial parks do kojih se dolazi a wide avenue.
Naš specijal town ima nekoliko Sports facilities.
Banks imamo koliko ti duša hoće, po jednu i po po glavi kreditno sposobnih građana. Restaurants takođe.
Kao pravoslavci imamo i ortodox Temples i nekoliko Churches under construction. Kada će biti gotove ne znamo, ali ćemo se u njima moliti istom Good. On će razmisliti da li će da nas save ili neće.
Beograd ima i Danube, opevan više nego Kosovski boj, mi kad imamo – imamo, pa ga preuveličamo, čudo jedno. U ovom gradu je jedino klima temperate- continental. Da nije tako, razumeli biste ovaj tekst. Jer … ja se osećam grozno kad prošetam ovim našim gradom, isto kao što se osećate vi dok ovo čitate.
Pogledajte malo svetleće reklame po Beogradu, nećete imati pojma gde se nalazite. Nikada mi neće biti jasno zašto ljudi misle da prelepe srpske reči – sreća, dodir, poljubac, dete, – zvuče lepše na engleskom jeziku nego na našem.
U Beogradu možete biti happy ali ne i srećni, nema istu jačinu. Možete kupovati na discount ali ne i na sniženju. Discount je veći.
Doduše, ima i drugih jezika. Gelato i sladoled nisu isto, gelato prave Italijani i mmmm, to je jako ukusno, sladoled prave Šiptari i tu nikad niste načisto da vam nisu pljunuli u njega ili nedajbože koristili neki jači otrov.
Ako ne znate engleski teško da ćete znati koji ste kolač naručili.
Videla sam čak i grafit I LOVE YU MILANE. Iskreno se nadam da je Milan ukapirao šta je htela da mu kaže. Ako nije, ode im love u Danube pa u neko sea.
Pa, dragi moji sugrađani i sugrađanke, vi koji ste sticanjem para i isticanjem firme na engleskom jeziku ubeđeni da ste postali Englezi vodite računa da vam deca ne postanu children, jer postati neće nikada. Mogu samo da se prave. A znate kako je kad se neko pravi Englez.
Kiss
(woman with dugačak jezik)
P.S. Odoh da švrćkam dupe po Srbiji pa ću posle da vam pričam na kom sam se jeziku provodila.
Stalnim i vernim posetiocima – lep provod, onima koji dodju samo da mi drpe tekst – dabogda vam crk’o computer.
Naučila si engleski?
Nisam, bre, ne znam ga i dalje, ne pristajem da ga znam sve dok mogu sve da saopštim na jezicima koje poznajem, to jest, dok ne komuniciram sa onima koji ne znaju ove koje ja znam
ala si fak madr
Hehehe, dzabe se nerviraš, namnožilo se policajaca Krebtrija s tom razlikom da me ovi naši strašno živciraju.
Sjeba mi spavanje, skroz.
Nego slusaj:
Seta gastarbajterka bebu u kolicima pored spomenika Knezu Milosu u pozarevackom parku. Dete place pa razbija. Valjda na Engleskom, ne shvatih bas.
Ljulja ona ona kolica, ja prestravljena, ispasce joj dete, jebote, na beton.
- Elizabeta, pliz! _mora ovako da se napise-
Dete ne haje, dere se jos jace.
-Elizabeta pliiiiiiiiz! Drmusanje kolica vec postaje opasno.
Tako nekoliko puta, dete ne posustaje…
Elizabeta, ne rovi, kad ti lepo kazem! Ori se park.
Ja se umalo ne zagrcnuh. Od zaprepascenja, a potom od smeha.
Toliko o tome.
Srecan ti put. Valjda ces doci do 25.
Auh, pardon.
Hepi ti put.
Upravo sam poslala link do tvog teksta prijateljici jer me je podsetio na jednu njenu priču kojoj se godinama smejemo.
Navodno, pred predsedničke izbore u SAD, ispred jedne od naših crkava je osvanuo grafit:
“Vote for Crnac, the other guy is peder”
Ovaj naš fenomen izgleda ne poznaje granice.
[...] kraj (rekoh jednom šta ide na kraju- šta? naravno šlag) Mahlat i Trought The town Ismejah se čitajući, ali moram priznati prijateljice moja da sam svaki čas čitajući tekst [...]
ajd lijepo se odmori
Meni vise nije cudno nista. Nase licne karte postaju prazne, postajemo kopija amerikanaca, jer njima to odgovara. Oni lupaju desnom nogom takt a levom nas sutiraju u dupe da radimo kako nam se kaze. Sve americko je ispraceno, a za to smo sami krivi. Pusta moda…
Slatko sam se nasmejala, iako je ovo pisano u vezi sa nečim što me toliko nervira da često ljudima odbrusim na veoma nekulturan način.
Par naših blogera koristi engleski jezik na komičan način i to se jasno da prepoznati, a drugi samo izigravaju digitalne Feme.
Meni je, recimo, reč “kid” odvratna, i ne volim da koristim niti nju, niti našu varijantu “klinac” (setim se predratne publikacije “Kako mali Đokica zamišlja” i slike “klinaca” tj. eksera kako idu u školu), dosta mi je zloupotrebe latinske reči extra, onog jadnog pozza koji je valjda naš “whassup” i nepotrebne upotrebe engleskog jezika u žargonu koji nije tehnički.
No, sve je to pomodarstvo…ups, sve je to TRENDI. Miko fo, miko fo, MORGEN ab SIEBEN, aber ZICHER.
@Elfish – pa tako se prica ovde u srboamerickokanadskoj dijaspori
Ja sam se isto tako zgrazala pre nego sto sam dosla ovde, pa mi je malo bolo ushi, pa sam se sad navikla toliko da i ja nekad iz zezanja ubacim serglish u govor 
Sa druge strane ipak je drugacije sa nama “gastarbajterima” koji smo u drugom jezickom okruzenju, kojima deca recimo paralelno usvajaju dva ili vise jezika pa pocinju tako da pricaju spontano (sto je inace mnogo slatko i smesno
), pa ih mi ispravljamo ..govorimo vise jezika u kuci, mesamo , neprimetno se prebacimo sa jednog na drugi isl….a dosta stare emigracije govori tako smesno jer i ne zna drugacije jer za neke stvari zna samo nazive na engleskom.
Fenomen fensi shmensi poenglezenog govora u Srbiji mi je potpuno druga stvar i bas mi je bljak. Kad nisam pala od smeha skoro kad sam procitala da se trazi MRCANDAJZER (!!
), pitam se kako je to trzni centar postao “soping mol” 
, a engleski nazivi firmi idu i u cudne krajnosti poput radnje koja se zove “Present shop” (to mu dodje nesto kao “Sadasnja radnja” u prevodu na engleski i van jezickog konteksta je kao frogs i grandmothers…) al izes ga valjda taka neka nova moda dosla…
U odnosu na to, nas prekookeanski Serglish je sasvim cool, eh?
A mozes li misliti kako to nasi odliveni mozgovi rade u tudjini… Nista gore nego kad covek svoj jezik zaboravi, a tudji ne nauci.
Nikolina – da li je mrčandajzer neko iz Mrčajevaca čija majka je spavala sa Energizer zekom?
@Nikolina, i moja prjateljica je rekla nešto vrlo slično kao ti.
“Imam opcije da povremeno ispadam smešna, ili da potpuno odustanem od dvojezičnosti svoje dece”
A što se tiče MRČE, ubih se od smeha, i pitam se gde se izgubi logično kadrovsko rešenje zvano dobavljač.
Moj tata zivi u inostranstvu vec 20 godina i NIKADA nije “mesao” dva jezika. Nama deci se znalo omaci, ali tata nam odmah poturao Pokondirenu tikvu pod nos.Toliko nas je time “ubijao ” u pojam, da se ja danas jeeeeeeezim na sve ovo sto si pisala i opisala.
A ono: dabogda vam crk’o computer ko mi krade tekstove….ludo, kako me nasmija…si crazy…